Svakodnevni život
Kuhinja, nameštaj, posuđe i lični predmeti vraćaju ritam slovačkog doma s početka 19. veka.
Padina · Banat · dom iz 1817.
Gde priče
još uvek žive.
Zakoračite u slovački dom koji već više od dva veka čuva svakodnevicu, veštine i sećanja jedne zajednice.
- 1817.
- godina izgradnje
- 30.000+
- autentičnih predmeta
- 2006.
- otvoren za javnost
Otvoren dom.
Živo nasleđe.
Živo nasleđe.
Pavel Petraš · osnivač i vlasnik muzejaPavel Petraš
Kako je nastao muzej
Pavelovo interesovanje za prošlost Padine počelo je još u detinjstvu. Pamtio je alatke koje je viđao po kućama i radionicama, a na zimskim sedeljkama često bi ostavljao vršnjake da bi slušao starije. Od njih je učio kako se nekada živelo, radilo i kako su Slovaci stigli u Padinu.
Prvi predmeti nisu bili sakupljeni za izložbu — pripadali su porodici. Pavelova majka bila je vešta vezilja: šila je i ukrašavala čepce, kape i suknje za padinske devojke i čuvala stvari koje su ostale iza prethodnih generacija. Tako su sačuvani porodični nameštaj, prababina lada iz miraza, stari razboj i vezeni peškiri koji nikada nisu korišćeni.
U očuvanju tog nasleđa učestvuje i Pavelova supruga. Njeno heklanje i predmeti koje je sačuvala dopunjuju tekstilni deo zbirke, dok je stare recepte i način pripremanja posluženja preuzela od Pavelove majke. Muzej je zato od početka bio porodični posao, oslonjen na znanje koje se prenosilo u kući.
„Ono što se pričalo, to na zemlju nije palo. Ja sam ga pokupio.“Pogledajte razgovor
Kuća u Lenjinovoj 11
Kuća i zbirka
Zbirka je dobila stalni dom u kući u Lenjinovoj 11, podignutoj 1817. godine. Pavel ju je 2006. kupio, obnovio i prilagodio za čuvanje i izlaganje predmeta. Nekadašnje sobe postale su prostori u kojima se svakodnevni život padinskih Slovaka vidi u okruženju kojem predmeti pripadaju.
Vremenom je porodična zbirka postala zbirka celog sela. Meštani su se javljali kada bi u kući pronašli staru stvar koju više nisu koristili, a Pavel bi dolazio da je pogleda i zabeleži njenu namenu. Danas muzej čuva više od 30.000 predmeta. Među najstarijim datiranim primercima su crkvena knjiga iz 1770, nož za sečenje slame iz 1830. i razboj iz 1845. godine.
Postavka se i dalje menja. Svake godine priprema se nova tema — od padinskih košulja, kapa i kecelja do heklanja, poljoprivrednih alatki i kuvanja sapuna. Pavel otvara muzej kad god se posetioci najave i kaže da niko ko je stigao do kapije nije ostao bez prilike da vidi zbirku.
Pogledajte izložbe
Nasleđe u svakom detalju
Kuća koja
govori.
Svaka soba čuva drugi sloj života: rad, praznike, odeću, hranu i tihe rituale svakodnevice.
Nasleđe u svakom detalju
Više od zbirke
Predmeti nisu nemi svedoci. Ovde su postavljeni u prostor kojem pripadaju, spremni da ispričaju kako se živelo, radilo i stvaralo.
Veština ruku
Tkanje, čipka, nošnje i karakterističan beli vez svedoče o umeću koje se prenosilo generacijama.
Živa tradicija
Tematske izložbe i demonstracije starih zanata, od metlarstva do ručnog rada, povezuju zbirku sa sadašnjošću.
Zbirka i izložbe
Jedna zbirka.
Uvek nova priča.
Predmeti su podeljeni u tematske postavke koje se menjaju kroz godinu. Sve što vidite dolazi iz Padine i okolnih slovačkih sela južnog Banata.
Drotari
Drotarstvo je u Padinu došlo sa slovačkim majstorima koji su od kraja 18. veka putovali po selima i žicom oplitali napukle lonce, sita i posuđe. Pavel Petraš je kao dečak učio zanat od majstora koji su dolazili da popravljaju posuđe; oko 1950. neki od njih su se u Padini i nastanili. Izložba čuva njihove alate: čeličnu žicu, klešta, nakovanj, makaze, lim i salmijak.
Heklanje
Heklanje je u Padinu ušlo krajem 19. veka i ubrzo postalo osnovni ukras i nošnje i kuće. Radilo se od konoplje, pamuka, kasnije i svile; iglicom su se plele mrežice, obrubi, podmetači i zavese sa geometrijskim i cvetnim motivima. Izložba pokazuje i tehniku i gotove predmete iz padinskih kuća.
Padinska nošnja
Nošnja je najprepoznatljiviji deo zbirke: bele košulje sa plavim vezom, prsluci, suknje, rubaci, kožuhi i obuća. Postavka prati razliku između svečane i radne odeće i pokazuje kako se ista odeća menjala kroz generacije jedne kuće.
Od runa do gunja
Postavka vodi posetioca kroz sve faze obrade vune, sa originalnim vretenima, grebenima, razbojem i gotovim gunjevima. To je jedna od najtraženijih izložbi jer se ceo proces može videti na jednom mestu.
Sto godina rata
Izložba je sastavljena od predmeta koje su padinske familije čuvale kroz dva svetska rata: pisma, delovi uniformi, alat, posuđe i fotografije. Prikazuje kako je rat ulazio u obično seosko domaćinstvo.
Četiri godišnja doba
Postavka je organizovana po godišnjim dobima: setva, kosidba, berba, klanje, zimski poslovi i praznici. Alati i predmeti postavljeni su onako kako bi stajali u domaćinstvu u tom delu godine.
Pogledajte izbliza
Tragovi života
Od plavih prozora i vezenog platna do predmeta koji i danas nose trag ruke svojih vlasnika.
Priča o mestu
Padina.
Selo u kojem se voda mlela.
Prvih osamdeset slovačkih porodica stiglo je u Padinu 1806. godine, a drugi talas doseljenika 1808. Doneli su jezik, veru, knjige i veštine — i na obodu Deliblatske peščare počeli iznova.
Najveća muka bila je voda. Selo nema reku ni izvor, a pesak je otežavao kopanje dubokih bunara. Kada su 1817. dovršeni novi bunari, voda se vadila napravom koju su pokretali konji ili volovi, nalik mlevenju žita. Otuda padinska priča o „mlevenoj vodi“ — simbolu istrajnosti sela koje je sačuvalo slovački jezik i kulturu više od dva veka.
- 1806.
- prvih 80 slovačkih porodica
- 1808.
- drugi talas doseljenika
- 1817.
- dovršeni padinski bunari
„Ovde su priče o doseljavanju, vodi i radu ostale deo svakodnevnog govora.“
Dobro došli u Padinu
Dođite.
Pričaćemo.
Ovo je porodični muzej i poseta je najlepša kada imamo vremena da vas provedemo kroz priču. Javite se unapred i dogovorićemo termin.
Prikaži na mapiPosete
Po prethodnom dogovoru
Pošaljite imejl ↗